Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Renta i eksternalije". Rad ima 16 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.

Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.

Ako tekst koji se nalazi ispod nije čitljiv (sadrži kukice, znakove pitanja ili nečitljive karaktere), molimo Vas, prijavite to ovde.

Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.

 



SEMINARSKI RAD IZ MIKROEKONOMIJE

RENTA I EKSTERNALIJE

Novi Sad

2009.

Sadržaj:

TOC \o "1-3" \h \z \u

Renta i rentni odnosi u ekonomskoj teoriji

Ekonomske funkcije rente u savremenoj robnoj privredi

U savremenoj robnoj privredi funkcije rente su višestruke. Kroz različite iznose rente koji se plaćaju za korišćenje datih faktora proizvodnje obezbeđuju se jednaki uslovi za sve proizvođače na celokupnom nacionalnom privrednom prostoru. U savremenim uslovima rente postaju sve veći izvor sredstava za sve veće potreve zaštite prirodnih resursa. Na mikro nivou ekonomska funkcija rente uslovljava kretanje troškova proizvodnje u određenim okvirima. Probijanje tih okvira uslovljava smanjenje dohotka proizvođača. Na taj način kroz diferencijaciju privrednih subjekata i konkurenciju rente postaju značajna poluga zakona vrednosti.

Zemljišni kapital i zemljišna renta

Druga značajna promena u odnosu na prethodni način proizvodnje ogleda se u razdvajanju kapital svojine od kapitl funkcije. Naime, u razvijenoj kapitalističkoj poljoprivrednoj proizvodnji obrađivanjem zemlje bave se kapitalisti posebne vrste – kapitalisti zakupci, dok su kapitalisti vlasnici istisnuti iz procesa proizvodnje. Ovo razdvajanje kapital funkcije od kapital svojine, kao opšta karakteristika razvijenog kapitalizma, posebno je uočljivo u poljoprivredi, pa se često i u teoriji i praksi mogu sresti zahtevi da se rente, kao oblik dohotka od kapital svojine, ograniče i drže pod društvenom kontrolom.

Prema tome, pretpostavka analize rente je da kapitalistički način proizvodnje ovladava poljoprivredom u potpunosti, pa se plasiranje kapitala u obradu zemlje, kao i u kupovinu zemlje pojavljuje samo kao jedan od mogućih oblika plasmana kapitala. To znači da aktivnosti ove dve vrste kapitalista mogu biti potpuno nezavisne, kao i njihovi dohoci.

Iako je plasiranje kapitala za kupovinu zemlje samo jedan od mogućih oblika plasmana kapitala, njega ipak karakterišu određene specifičnosti koje se moraju imati u vidu prilikom objašnjenja proizvodnje i raspodele vrednosti u poljoprivredi.

Ulaganje kapitala u kupovinu zemlje ne predstavlja proizvodno ulaganje. Kapital se ne ulaže radi organizovanje poljoprivredne proizvodnje, već radi sticanje odgovarajućeg vlasništva na određenim zemljišnim površinama. Kao i kod ostalih oblika plasmana kapital gde vlasništvo donosi odgovarajući dohodak i u poljoprivredi vlasništvo nad zemljom treba da donese odgovarajući dohodak. Kapital se plasira u kupovinu zemlje upravo zbog tog dohotka i u tom pogledu između takvog plasmana i takvog dohotka u suštini nema razlike u odnosu na plasman kamatonosnog i akcijskog kapitala, te u odnosu ne njihnove dohotke. Zakoni tržišta izjednačavaju ove kapitaliste i ove dohotke jer se, kao što smo videli kod analize akcijskog kapitala, kroz kapitalizaciju prihoda i cenu određenu na toj osnovi obezbeđuje jednakost dhodaka za razlipčite plasmane kapitala.

...

 

-------------------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU.---------------------

    www.maturski.org

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL:

[email protected]